Srpski književni glasnik

ПЕР ИН У же + “

Мачина ОУлТАНИЈА. 808 — Рекла је да ће одмах доћи, — окоси се Фимија још оштрије и опет поче трескати главом. — Нећеш

дуго чекат на њу, проклет јој био вас род и све племе њезино до скончања свијета !...

Фпимија би можда још говорила и проклињала, непрестано искоса гледајући на духан и шљивовицу, да се, изненада, не отворише собна врата и баба Станија указа се на њима.

— Шта је овог... Овђе ми нешто не мирише на

более', — заџака баба смјешкајући се и разгледајући собу. — Шта је овог...

— Не питај шта је вего сједи п пуши, — окреса Фимија, окрећући јој леђа и спремајући се да изађе из собе. — Ни мени не мирише, нит ми се чини ствар

крупна, ама о томе не треба нико да пита и распитује...

Баба Станија сједе поред Стаке, узе један цигар и запали га.

— Шта ти фалир — запита, спуштајући јој руку на чело. — Шта је, шћерце !

— Све ми фали, — олговори Стака, стењући и превијајући се као у највећим мукама. — Све ми фали и све ме болп... Дошло, чини ми се, до умора... С тога сам и поручила по те, да дођеш и да ми нађеш траве...

— Па лахко је то! Трава и лијекова, фала Богу, има доста, — одговори баба подемјехујући се. — Излијечићеш се ти, без икакве муке.

— Ако ме добро излијечиш, биће ти од мене двије лијепе свилене кошуље на пешкеш, — дочека Стака гласније, као да јој болови одмах одуминуше.

Баба искапи чашу ракије п весело пијукну.

— Охо, то ми нико неће скупље платити од тебе, — узвикну. — То ће ми бит боља плаћа нег и доктуру.

—- Биће ти, вала, и три дуката, — додаде Стака још јаче.

— Охо! То је љевше! — готово подврисну баба.

— А ни Милка ти неће остат дужна. — настави

51%