Srpski književni glasnik

534 Српски Књижевни Гласник,

своме неприродном беснилу потресали, а да се није са места кренула... Србин је господине тврђи од стене, јачи од света !... Свет ће се у страху дивље несвести заљуљати, а Србин ће овде. где га је Бог и природа наместила стајати!... ја бих господине волео да вам лава, да жаром полијем оне бедеме, у којима су турски тшакали страшљиве главе заклонили!... Желео бих да сам самум, да отровном паром у заблуђеном току зауставим покварену крв наших непријатеља... А после да сам грмљава: да на прозорима големога света, потресајући гвоздене полуге, загрмим ужасним гласом:

Тиранија је погажена, а на њеним развалинама слобода престолује!... Срби су слободни !.,,“

Али, после таквих речи, ко да у томе родољубива и речитом ковачу не виде Ђуру Јакшића, и у мајстор Митровој „племенитој речитости“ снажне акценте „Отаџбине“ 2

И због једне од таквих занесених и заносних патриотских приповедака, Јакшић је изведен пред Преки Суд у Београду, оптужен и осуђен због ометања „свете народне цељи ослобођења и уједињења српског“! Начелник округа шабачког Луњевица оптужио је песника што је у ратној приповетци „Рањеник“ „тендециозно и злонамерно, — тако вели званична оптужба, — неверно представљао публици бој на Бељини и бој на Међашима, са чиме је нарочито ишао на то: да војсци српској дринскога кора и њеном команданту убије онај кредит код народа, који су они својом патриотском радњом у ствари заслужили, те да се на тај начин код народа произведе неповерење како спрам саме те војске и њеног команданта, тако и према светој народној цељи ослобођења и

уједињења српског.“'

Овим обрасцем тупе бирократске прозе изведен је пред Преки Суд и осуђен најродољубивији песник српски, најискренији и највећи ентузиаста којега је наша књи-

' „Ђура Јакшић пред Преким Судом“ прибележио ОДА Ћи „Дело“, 1903, књ. ХХШ, стр. 151.