Srpski književni glasnik

574 Српски Књижевни Гласник,

није познавао а сада га пажљиво прелиставао, и зато што се за Алексанлријско Питање нисам задовољио изво: рима које сте наведи, али им нисте знали садржину, него сам потражио и других, дала ми се прилика да и овога пута не пишем похвалницу, него да и опет останем при критици, тачној и објективној, у границама највеће објективности што је допуштују ваша писма о Александријском Питању. Ви ћете и противу ње негодовати али вам она није крива. Она вам није крива што нисте знали врло много од онога што сте морали знати.

Јер, зар је крива критика кад изнесе да се ви бавите специјално Александријским Питањем, у коме тако крупну улогу играју капитулације од 1569 године са оном одредбом у уводу, по којој се Француској признаје заштита над трговином и бродовима хришћанским, сем млетачких, а да међутим не знате за прави текст те одредбе Ви је наводите по најгорем тексту штампаном уз дело Зап-Рпев-а, Метојгев витг | атђазваде де Егапсе еп Тигаше (Рагз 1879 стр. 365 — 366), где је то место непотпуно — избачена је читава једна реченица — због чега је и ваш навод нетачан. Међутим да сте загледали било у прву књигу де Тестива зборника на стр. 91 и 92, или да сте загледали у зборник уговора Портиних од Габријел ефендије Норадунгиана Еесце! 4' асјев 1пфетпапопаих де | Етрте Оботап (боте 1, Рамз 1897, стр. 89), видели би какав је прави текст наведеног става, и тада не би било оне несугласице између њега и ваших речи у тексту, које у њему немају потврде („Дело“, стр. 188, прва три реда).

Или, зар ће критика бити крива кад изнесе да ви не знате да постоји и један тако интересантан докуменат, као што је хатишериф Сулејмана Величанственог, издат александријском консулу Француза и Каталана, Жану Беноа, сину Пјера Беноа, 20 септембра 1528 године 2 То је један од најинтересантнијих аката за питање француског консулата у Александрији и Александријског Питања уопште. Ви се чудите и с неповерењем питате