Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 873

Као што видите, Г. Војновићу, Александријско Питање било је „у неколико == фрагментарно“ познато, и не само из Шаријерова зборника него и с друге стране, и не само из докумената него и у историјској литератури. Што пак сумњате да ли ми је Шаријеров зборник био познат, имам да вам одговорим: да ми је био познат пре него су се и појавили ваши списи, и сматрао бих за зло, да сам га тек по њима познао. Шаријеров зборник познат ми је од 1895 године, када сам из њега, у универзитетској библиотеци у Греноблу, испунио замашну свеску исписима, коју вам сада, као непотребу поред целокупног примерка Шаријерова дела у овдашњој Народној Библиотеци, набављеног пре седам година, могу поклонити за доказ овог мог тврђења и за успомену. Ако ли вам је то недовољан доказ, отворите Споменик Срп. Краљ. Академије ХХХУШШ и ту ћете наћи један мој рад под натписом „Опис двају путовања преко Балканског Полуострва француског посланика де Хе-а у 1621 и 1626 години од непознатога писца“ и пред путописом једну расправу о односима француско-турским у ХУЈ и ХУП столећу, у колико се тиче разјашњења самог споменика. Али, ако вас мрзи да је сву читате, а ви бар разгледајте само изворе, на основу којих је рађена, јер ћете ту наћи још онда наведено и Шаријерово дело и друге изворе, у којима има података о Александријском Питању, наравно „фрагментарно.“ Да би пак уз то имали и тачнији суд о хронологији овог рада и вашег првог списа, у коме сте наводили Шаријера, отворите Годишњак Академијин, књ. ХП, па упоредите одлуке Академијине на стр. 56 и 102.

И не дао Бог, Г. Војновићу, да сам из ваших списа, знао за Шаријерово дело нити да сам по вашој студији упознао Александријско Питање! Такву судбу никако нисам желео себи, јер да се десио такав случај, ви би се промакли као ауторитет и критика би била само ретистровање вашег „врло критичног и врло озбиљног рада.“ Овако пак, зато што нисам желео упознати се са Шаријеровим зборником из ваших списа, него сам га изра-