Srpski književni glasnik

КОДАРМ О, НЗ:

Драмски спев.

ОСОБЕ : Дон Луз Камокне. Дон Хозе Кеведо Кастел-БРАНКО, богат трговац. ПЕРЕЦ, син му. Болничар у великој лисабонској болници. Време: 1579.

(Собица у великој лисабонској болници; зидови су само окречени, погдегде оштећени и без малтера. Напред на позорници, десно, сто претрпан хартијама и књигама, и неколико столица, на левој страни наслоњача, мало даље остраг сиромашка постеља, на њој почива Камоенс ; уз постељу је ослоњен мач, изнад главе виси на зиду напрашена лира. Десно у позадини врата.)

[У првој појави улази у собу Дон Хозе Кеведо, праћен болничарем. Показав у регистру зачуђеном трговцу да се бројеви слажу, те да нису погрешили собу, оставља болничар Кеведа да чека док се Камоенс пробуди.

Друга појава. Кеведо говори сам за се.]

КЕВЕДО.

Ту сам! До врага! баш сам својски уморан, И пријаће ми, да се издувам. Та не би мене вилла кућа ова, Да није ушо у мог сина враг, Те не хајућ за посб очински, Све песме кује, вија сликове, И стопе бројећ сања о слави! Ах, тешко мени! Њега само имам, Па славе тражи! Место новаца Да тече, ко ја, да тежи за благом, "Камоенсовим он је попо трагом. Ту лежи ето илол младих снова ! У болници! покривен ловорима, Оронуо ишк блед, без једног ока,