Srpski književni glasnik

908 Српски Књижевни Гласник.

одбије број 5500, као што се то ради у општем делу српских краћих летописа, добија се година 1594; треће, што постоји једна летописна белешка, у којој се каже да је тело Св. Саве из Милешева однесено на Велики Петак (29 марта) 1594 године, чему донекле одговара белешка, на основу које је догађај унесен у врхобразнички летопис, где је као дан одношења тела Св. Саве из Милешева забележен 30 марат, али му је погрешна година, 1595 ; и најзад, што у прилог години 1594 извори и излатање патријарха Пајсија, који вели на обележеном месту да се догађај десио године када „ратђ брјетђ великоћ на боудимскоћ страни, глаголоже тонокђ,“ а то је било 1594 а не 1595, како је патријарах означио.'

И ово Руварчево разлагање и критично оцењивање свих података о догађају било је тако убедљиво да његов суд о времену спаљивања тела Св. Саве није имао озбиљног противника. Отуда и архим. Нићифор Дучић, ма да је био велики бранилац прквене традиције у овом питању, ставио се на страну Руварчеву и у два маха изјаснио се за годину 1594, противно мишљењу службених крутова црквених у Србији, које је било за 1595." Па и сам кад сам 1899 године, пишући о устанку Срба у Банату 1594 године, тражио везу између овог догађаја и спаљивања тела Св. Саве, не само што поред најпажљивијег разматрања евих познатих ми извора нисам могао наћи разлога против Руварчева мишљења, него сам у спису о том устанку пружио један нов податак у прилог том мишљењу.“

Међутим, ових дана, Др. Алекса Ивић штампао је у последњој свесци Јагићева Архива за словенску филологију“ расправицу под натписом „Уапп ушгдеп Фе Ке-

' Наведено дело, стр. 29—47.

2 Мир, недељни лист (Београд. 1894), бр. 19, 22 и 23; Н. Дучић, Књижевни радови, књ У, 301—803, и 304—814.

30 устанку Срба у Банату 1594 године (Бео. град, 1899), стр. 27, нота 83.

+ Атећју ЕЦг Б]ау. Рђ о1ос1е, В. ХХУШ, 1 Нећ, 90—93.