Srpski književni glasnik

Кад је (паљено Тело Св. САВЕ. 909

Нашеп аФез зегћизсћеп |]. Зауа уетђгаши“2, у којој војује за годину 1595, дакле против Руварчева мишљења, усво јеног у српској историографији. Г. Ивић налази да је Руварчево мишљење погрешно, и то: прво, зато што се у горе наведеној летописној белешци, у којој је на завршетку обележен Велики Петак 1594 године као дан кад је тело Св. Саве однесено из Милешева, наводе имена седам угарских градова са погрешним годинама кад су их освојили Турци, због чега мисли да ни последњи део у белетшци није тачан; друго, што налази да вије тачно Руварчево мишљење како Синана није било у Београду ни крајем 1594 ни почетком 1595 године, јер има три места у писмима објављеним у великој румунској збирци историјских докумената,“ у писмима из 1595 године, која констатују Синаново присуство у Београду првих месеца те године; треће, што писање историчара Хамера -— којим се: Руварац поглавито користио да олреди време кад је Синан био збачен са положаја великог

' Цела та летописна белешка гласи:

Се лћтопис когда оузеше се градови Подоунавсши, Тоур'ци кадћ ихљ примише :

Белиградђ лћто х 3. к. и. (7028 = 1520)

Варадинљ лбто х 3. л. (7030 = 1522)

Боудимљ лђто х 3. н.г. (7053 == 1515)

Темишварљ .лћто х 3. <. а. (7061 = 1553)

Сигетђ лето х 8. о. в. (10 2 = 1564)

Сетедињђ лето х 3. п. (7080 = 15729) И бист соушна година » 3. ч. в. (7092 = 1584) Бечкерекђ » лето 3. р. (7100 = 1592)

Вљлето х 3 р. в. (1102 = 1594) тв дљнТи Пер'скаго цара везетћ бљтстљ светителљ Савављпетакљ великн, оуви мнћ грђш'номоу.

(Стари српски записии натписи, Ш, 91).

2: Росптепбе ргту:боге 1а Гзабог1а Кота! !]0ог, највећа збирка докумената за румунску историју, издаје је румунско министарство просвете.

5 РОРоспше п 64, уо!. ПШ], раке, 1, 228, 228 уо1 ХП, 43.

4 Напшег, Сезећ,. дез Озтап;зећеп ЕКетећез (ПИ Ап.) П., 599, 6' 0