Srpski književni glasnik

9) Српски Књижевни Гласник.

литви, мада је њених уметничких приказа било давно пре тога. Најстарији међу њима налазе се природно онде где је и прва хришћанска уметност поникла, у отромним подземним гробљима и збеговима првих, гоњених хришћана, у катакомбама, тајанственим колевкама хришћанства пи његове уметности. Висока пи неодољива лепота класичне уметности, која је још једнако својим ведрим творевинама предусретала хришћанске почетнике на сваком њихову промаку кроз римске улице, постала је брзо учитељка оним људима што се лобунише противу њених вечито младих и лепих богова. Али се црте тих богова урезиваху тако дубоко у машту првих хришћанских уметника, да су их несвесно придавали и ликовима својих светаца, када су их еликали по дуваровима разних кубикула, крипта и капела по катокомбама. Ни богородицу није то мимоишло: њен лик задржао је до ТУ века црте класичне Јуноне, отмене п лепе римске божице, која је у хришћанство прешла. Међу најлепше таке примерке спадају неколико рељефа на старохришћанским саркофазима, који се данас чувају у једном музеју (Мивзео Јарфамло) у Риму, п елика по дувару (фреска) у једном одељењу Присцилиних катокомба код Рима. Та је фреска уједно и најстарији уметнички приказ богородице е младенцем. Постала је крајем П века, и мада је тринаест столећа раздвајају од Рафаелових мадона, не уступа им ни младалаштвом ни нежношћу: — један доказ више, како међу правим уметничким делима ишчезгвају размаци у времену и простору... На крилу госпину мешкољи се наго одојче, упире крупне очи журно око себе п приљубљује се мајчиним недрима, која га хране. Крај њих стоји један млађи човек, с рукама подигнутим на молитву — без сумње Јосиф, који је тек у доцнијим сликама остарио. За иконографију богородице, ова је фреска једна од најважнијих, јер прва износи ердачни однос између мајке п детета, прва је која располаже с пупољком оних облика које је тек епоха ренесанса развила у потпун цвет, Али до тога савртеног процвата бого“