Srpski književni glasnik

НАПТ МЕЂУНАРОДНИ ПОЛОЖАЈ. (5.

Заблуле уопште сметају правилној оријентацији у свима питањима. Њих се увек треба оелобођавати, и то, што пре то боље. Обележавајући зазирање од анексије Маћедоније ма којој од балканских држава на случај ла се Маћедонско Питање, у току година, реши аутономијом, ја не превиђам извесне користи које би, с погледом на свој данашњи положај у Маћедонији, могли имати Бугари, али тако исто не затварам очи ни пред не мање реалним користима за нашу, народну, као и за словенску ствар уопште, и на Балкану и у Маћедонији посебице, ако би се могло доћи до таквога српско-бугарског споразума који би омогућио заједничку акцију Србије п Бутарске у развоју данашње реформне акције у Маћедонији. Због њих треба, с наше бар стране, трезвеније гледати и на ово питање о аутономији која се, с бугарске стране, непрестано истиче као једина озбиљна сметња нашем политичком споразуму, у колико би њиме могло бити обухваћено и Маћедонско Питање. Међутим, и по горе указаним фактима и по искуству које о томе већ имамо, ло српско-бугарске заједничке акције у Маћедопском Патању није се дошло, не толико због неједнаких погледа на аутономију, колико због других узрока које нам је, у недавној полемици“ између „Дена“ и „Вечерње Поште“

1 Видети „С. К. Гласник“, ХМГ, 8.

2 Кад се јавио био на Криту последњи покрет за анексију Грчкој, са српске је стране учињен био предлог бугарској влади, да се, овим поводом, Србија и Бугарска обрате једном заједничком нотом В. Силама, заштитницама Крита, и да с погледом на несравњено тежи положај Хришћана у Ст. Србији, Маћедонији и Једренској области и на 23 чл. Берлин. Уговора траже ; прво, да

им се положај поправи реформама ширим п ефикаснијим од оних које