Srpski književni glasnik

930 Српски Књижевни Гласник.

торијалним освајањима. Који се оваквим претензијама инспиришу и оваквим идеалима у својем раду руководе, осуђени су, због ових прилика, на непрестано лавирање. А оно не може бити поуздана основа за здраву политичку акцију. Колебљивост и неодређеност, којима се мора одликовати политика заснована на лавирању, чине је непоузданом, јер нити улива пријатељима поверење, нити непријатељима страх. Уосталом не треба никад губити из вида ни то да ни Бугарска од овакве политике није видела никакве користи, као што ни Србија никад није трпела штете, кад се у својој политици руководила тежњом зближења са Бугарском. Примера за ово има и у скорој прошлости, а још више у садашњој ситуацији и у Маћедонији и ва Балканском Полуострву. И посебна балканска и општа европска ситуација упућују нас више него икад на споразум заснован: на солидарисању својих економских и политичких интереса. Не превиђајући факат да се с бугарске стране може политика зближавања са Србијом сматрати не као неопходна потреба да се одбране општи интереси, него само као дилаторно средство коме се прибегава по сили прилика јачох од нацпоналних претензија, ми ипак не треба да одустајемо, не зазирући при том ни мало од аутономије, од настојавања да се дође до оваког епоразума који би једини могао прибавити српској и бугарској политици пи поуздан ослонац међу Великим Силама и симпатије свих Јужних Словена. Успе ли сеу овим настојавањима, последице им могу бити само корисне пи по Србе и по Бугаре; не успе ли се, кривица за немпновне штете пада ева на Бугаре, а у исто им се време избија из руку оруђе којим су се против нас обилато служили и служе, предетављајући нас као противнике аутономије, па отуда као противнике српско-бугарскога споразума и заједничке акције у Маћедонском Пиптању.

Што се досад није могло доћи до споразума о заједничкој акцији Србије и Бугарске у развоју питања о