Srpski književni glasnik

936 Орпски Књижквни Гласник.

корист својих сународника у Турској. Србија се није ни мало устезала одазвати се овој дужности. Она је, судећи по полемици које су о томе водили бугарски листови „Ден“ и „Вечерња Пошта“, узела иницијативу за овакав заједнички апел. По обавештењима која смо, поводом ове полемике, успели добити, Србија и Бугарска су имале у овом апелу да образложе ове захтеве:

1. да се реформни програм, пројектован у Мирцштегу и узет за основу реформне акције В. Сила у Маћедонији п скопаљском санџаку, прошири реформама, за које је Србија још 1902 године успела задобити одобрење руске владе, и реформама које је предлагао Стег, француски консул у Солуну, са чијим су погледима изјављивали да су сатлавни пи Бугари и Маћедонци;

2. да се тако проширен реформни програм примењује и у целом косовеком и једренском вилајету;

3. да се примена ових рефорама изводи по вилајетима, под јачом и стварнијом европском контролом, и

4. да се В. Силе, заштитнице Крита, једном декларацијом, изјасне за интегритет, овако раширене реформне области и позову и Немачку и Аустро-Угарску да се придруже овој декларацији.

Прва три од ових захтева у потпуном су складу с одредбама Берлинског Уговора, а четврти, е принципом о пнтегритету царевине, усвојеним од свих Великих Сила; ниједним се од њих не вређају ни национална осетљивост ни политички интереси Србије и Бугарске, а у случају да буду остварени, знатно би побољшали положај хришћана у Турској и поставили поуздане основе за правилно развиће реформне акције, која би, на крају- крајева, подуппране овако сарадњом Србије и Бугарске могла довести и до политичке аутономије. Овако замишљен заједнички корак Србије и Бугарске имао је све услове да буде прихваћен од обе сестринске земље п одушевљено поздрављен од оних у чију га је корист требало предузети. И ла је, којом срећом, био прихваћен у априлу прошде године, када је и пао предлог о њему, Маћедо-