Srpski književni glasnik

ЗМАЈЕВА ЛЕКТИРА. 113

мена о том предмету. Но мени је пошло за руком да о тој ствари два, три пута усмено разговарам са песником. Тако ми је једном Змај саопштио да је у раној младо сти са великом љубављу читао Павла Поповића Шапчанина и да су под утицајем Шапчанинове поезије постали и облик и садржина „Пролетњег јутра“, прве његове песме.

Мени се чини да је П. П. Шапчанин и много доцније био предмет Змајеве нарочите пажње. Ево из чега то закључујем. 1883 године, када сам ја, као сарадник и коректор Змајевог „Невена“, чешће одлазио у штампарију Apce Пајевића, који је као издавач „Невена“ и „Стармалог“ стојао у живахној преписци са Змајем, саопшти мп једнога дана покојни Пајевић како му Змај пише и моли га да му набави „Славјанку“, алманах ерпске омладине из годане 1847. У „Славјанци“ је, као што је познато, понајвише учешћа био узео П. П. Шапчанин. Ја сам случајно сам имао један, малко оштећен, примерак „Славјанке“ и рекох Пајевићу да ћу му га одмах донети да га пошље Змају у Беч. Двадесет и једну годину доцније, кад сам приликом шестонедељног парастоса Змајевог дошао био у Каменицу и том приликом, са одобрењем Змајеве домаћице Марије, прегледао Змајеву библиотеку и бележио занимљивије појаве у њој, наиђох и на свој примерак „Славјанке“, са мојим дечачким потписом на њој. „Славјанка“ се налазила у одељку где су биле Змају најмилије књиге и где се, међу осталим, налазио и примерак Боденштета из којега је Змај преводио Песме Мирзе СОхафија.

Кад сам лети 1900 године са професором Миланом Шевићем био Змајев гост у Загребу, чешће су. се за столом, при ручку и при вечери, започињали разговори књижевне природе. Ти разговори нису, истина, били тако живахни, дуготрајни и исцрпни као кад би се говорило о каквој политичкој, или каквој другој некњижевној, вулгарнијој теми, но ипак овда онда говорило се, или се бар започињао разговор и о питањима књижевне природе. Мене су свагда живо занимале духовне, литерарне,

8