Srpski književni glasnik

НАШ МЕЂУНАРОДНИ ПОЛОЖАЈ. (6)

Први је о томе повео реч Д. Христов, одлични бугареки публициста и видан члан прогресивно-либералне партије. Пошто је у језовитим бојама оцртао опасности којима је у Маћедонији изложена бугарска народна ствар, г. Христов је за све неуспехе кривио, ес једне стране, неодређену и колебљиву политику данашње бугарске владе, која, по њему, не уме да се ослободи националистичке искључивости, а с друге опет стране, бугарске политичке партије којима партизанска искључивост не допушта да се, у ватри политичке борбе, бар на овом пољу, сретну п израде о маћедонској политици бугарској формулу која би, обавезна. за еве владе, без обзира на партијску им боју, убрзала праведно решење Мађедонскога Питања и тим олакшала, на основи конфедеративнога принципа, трајан споразум српско-бугарски. Без овакога споразума, по његову мишљењу, мучно је урадити ма шта озбиљно за Маћедонију. Данашња је влада прихватила управу државне крме с девизом о енергичнијој политици у Маћедонском Питању, у име те девизе утрошила је на опрему војске силне милионе, а сад кад се Бугарска, по уверењу владину, на војеку може потпуно ослонити, не само што није у стању да уради што за Маћедонију, него се о њој, о Маћедонији, чак ништа не сме ни да спомиње у Престоној Беседи. Настављајући даље, у свези с Питањем Маћедонским, говор о српско-бугарским одношајима, Г. Д. Христов је замерао влади, што није у своме држању према нама показивала довољно искрености и што се

1 Видети „С. К. Гласник“, ХУТ, 12.