Srpski književni glasnik

Наш МеђЂундРОДНИ Положај. 199

није старала разбити наше неповерење у искреност њиховога тврђења да не гледају у аутономији Маћедоније само неопходну етапу за њезину анексију Бугарској. Њему се све чинило да је политика споразума, како ју је водила данашња влада, само једно дилаторно средство, а не израз дубокога уверења да нас на њу упућују крупни животни интереси. Иначе он није могао разумети зашто бугарска влада није прихватила поменути предлог српске владе за заједничку акцију у Маћедонском Питању поводом истицања питања о анексији Крита Грчкој, кад су тим предлогом обухваћени били захтеви који потпуно одговарају интересима оба народа, задовољавају потребе маћедонскога становништва, а не вређају ни у колико националну осетљивост ни Срба ни Бугара.

У истом је смислу говорио о Маћедонском Питању и Н. Цанов, вођ радикално демократске партије. И указујући 'на факат да све политичке партије, мада стално говоре о аутономији као једином могућном решењу Маћедонскога Питања, немају о њој једнаке погледе, нарочито је ударао гласом на то, да је крајње време да све партије, па и владина, прихвате принцип аутономије искрено, без задњих намера о анексији и о успостављању политичкога уједињења свега бугарекога народа. Само ће се тако моћи обезоружати противници аутономије, која би, само тако схваћена и прихваћена, могла да послужи беочугом за уједињење балканских државица у једну. силну конфедерацију, а не, као што је било до сада, — јабуком раздора који их све паралише и упропашћује. Свако друкчије схватање овога питања погоршаваће неизбежно положај у Маћедонији и гурнуће Бугарску у катастрофе, које би, не дао Бог, могле довести и до пропасти политичкога јој бића. Мећедонским Питањем, служиле су се, по тврђењу Н. Цанова, разне владе и политичке партије у Бугарској, да распаљују јавно мнење, да му одвраћају пажњу од унутрашњих незгода и да на тај начин стварају могућност за траћење државних средстава на личне или партијске користи. Ова

9