Srpski književni glasnik
Наш МеЂунАаРОДНИ ПОЛОЖАЈ. 137
гледу, заинтересованих људи, за њу не треба да постоје личне страсти и побуде. У овоме смислу влада се није ни најмање удаљила од политичких принципа којима се руководила још од како је примила власт. И ако би, у последње време, пеки хтели да виде некакву млитавост у њеним радњама које се тичу Маћедоније, то није дошло отуда што се влада удаљила од свога првобитно одређенога програма или што је изгубила енергију, него отуда што не жели да се пода коварно скројеним п стално и доследно вршеним плановима бугареких непријатеља, у чијем је програму изазивање новога устанка у Маћедонији, да би се Бугарска навела на пут који може да нае одведе у несрећу и пропаст; отуда, што влада жели доказати својим држањем да не тежи авантурама, него миру и реду, да се у својим радњама руководи искључиво жељом да потпомаже умирење на Балканском Полуострву, те да тако обезбеди — и покрај жртава што их подноси бугарски народ — време и могућност да се Велике Силе увере у лравичност ствари коју бугарека влада штити, као и у то, да је управна система у Турској већ постала неиздржљив анахронизам и сурово подемевање принципима на којима се заснива управа модерних цивилизованих држава у ХХ веку. И тај је моменат већ наступио.“
Смисао ове декларације у неколико је допунио и објаснио Д. Петков, министар унутрашњих послова, који је, као вођ стамбуловиста, душа данашњега кабинета. Његов је говор опширнији п скроз полемичнога карактера, али у њему има и врло значајних изјава, међу којима је нарочито важна ова:
„Не велим — говорио је Г. Петков правдајући трошкове око наоружања — да влада треба да ратује, јер сам уверен да ће се свака влада, пре него што се на ово реши, добро размислити, али треба да се спрема, треба да тежи да припреми питање и политички, па да је готова и материјално. Решавање овога питања зависиће много и од политичке припреме коју Бугарска треба