Srpski književni glasnik

138 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

да изведе код других држава, јер — то рекох и понављам — Маћедонско Питање није само бугарско питање; њим се интересује сва Европа... На нама је сад да се спремимо и политички и војнички и да тражимо од Великих Сила да учине једном крај несносном стању у Маћедонији, да би се једном и Бугарска могла економски у миру да развија. Руковођени овим обзирима, а да би се у будуће избегли крвави догађаји у Маћедонији, ми саветовасмо Њ. Ц. В. кнеза још прошле године да обиђе све европске дворове, да им изложи положај и да иште умирење ових области, које су, у већини, насељене Бугарима... Бугарска ужива данас симпатије Великих Сила. За то се има захвалити кнезу, његову такту и чисто бугарској политици коју данас води Бугарска. Речима нашега кнеза свуда се поклања озбиљна пажња. Време је уверило све да је наш државни поглавар најважнији фактор у нашој земљи па и на Балкану, и због тога ће сви поклонити најозбиљнију пажњу његовим речима; оне ће бити саслушане где треба и на тај ће се начин избећи будући сукоб и достићи мирним путем сносан положај за наше сународнике... Претензије Бугара и бугарске владе нису у томе да се Маћедонија присаједини Бугарској. Не, ми сви имамо једну жељу: Маћедонија да остане Маћедонцима, да ови добију са аутономном управом погодбе за сносан живот, да се умири земља, теда не смета више развићу и напретку слободне кнежевине,“

Одбијајући прекоре некојих опозиционих говорника који су хтели да осумњиче искреност политике зближавања са Србијом, Г. Петков је свој говор завршио овом значајном изјавом:

„Ми који смо у Бугарској на челу државне управе и српски државници, ми изјављујемо да смо у најпријатељскијим односима какви могу да буду између два братска народа Истина је, на велику жалост и нашу и њихову, да има, с оне стране Риле, извесних сукоба између наше браће тамо, али се ови сукоби збивају у другој држави, по тамошњим побудама, и ми можемо само да