Srpski književni glasnik

Б ЕлЕШК BH. «у

може задовољити израђен овако небрижљиво, право по руски! ~ Т.

МАЛА БивБлиотекА, св. 121. Уредник Ристо Кисић, Власник: издавачка књижарница Пахера и Кисића. Година УП, 1906. Број УП. Ж. М. Романовић, „Псеиходраме“ : историјска „Прокоп“, модерна „Мајчино срце“. У Мостару, 1906. Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића. Стр. 53 у 8". — Две слабе и недовољно литерарне драмске епизоде од једнога писца без имена и новог за читалачку публику, несигурно изведене, лишене сваке боје и живота, са старим конвенционалним темама, у стиховима прозаичним и пехармоничним, са стилом извештаченим и некњижевним „Клетва вечна што несрећу боном срцу вије. — Када силно желиш. да ти реч'ца свака, буде оштра стрела с небеенога лука, да у срце гађа. — У погледу ока, к'о у сјају ноћи нека одсевају љубавне нам речи. — Док вам сунце жића у рођају светли,“ итд.) „Мала Библиотека“ кој: је и сувише много грепила кад је међу своја издања увршћивала Г. Г. И. Ћирковића, Омчикуса, покојног Брзака и друге чији радови стоје ван књижевности, изгледа да нема намере отргнути се од таквих грешака, кад сала проналази и објављује ове „Пеиходраме“ Г. Ж. М. Романовића, с којама ни српска књижевност ни „Мала Библиотека“ не добијају ништа. А.

После руског превода, у врло лепом издању, последњег рада проф. Г. Др. Јована Цвијића „Проматрања o етнографији Маћедонских Словена“ последњих дана појавили су се преводи француски и енглески. Први је штампан у Аппа!е8в де Сбогтарће, оте ХУ, откуда је засебно одштампан под натписом „Кешагдаевз виг |P ethnographie de la Maeedoine“ (Paris, Armand Colin, crp. 40 у 8"). · Други је штампан засебно под натписом „Кетагка оп Фе ethnography of the Macedonian Slavs“ (London, Horace Cox, стр. 38 у 8" и потпуна статистичка табела). Ово је први спис једног српског писца, који је тако брзо преведен на стране језике. Тај појав јасан је кад се има на уму вредност списа, име његова писца и актуелност теме која се у њему расправља. Поред досадашњих превода ускоро ће се појавити и немачки.