Srpski književni glasnik

PP 1

tea : :. ћ

МАЈЧИНА СУЛТАНИЈА. 165

— У тебе је друкчије... Ти нијеси овако преварена, дочека он откопчавајући кошуљу под грлом која као да га је давила. — Ама ја.. ја... Преварила си ме на б0жијој вјери к'о нико никога!.. ПЏхи!..

1Х.

Саво је кашње сваким даном постајао све то раздражљивији, осорнији, ћудљивији. И омршао је много и у лицу дошао блеђи; ло образима избиле му мале, модрикасте пјеге, око очију кожа се некако почела прикупљати, набирати, чак му се пи понека сиједа длака почела сјајити у солуфима. По свему се могло познати да много думени, како неки говораху. Сад је већ ријетко када могао и приступити Милки, а да јој што шта не пребаци. Као да је осјећао неку чудну насладу у томе да је што чешће пецне, макар што се она сад, више него икад прије, усиљавала да изгледа што љубазнија према њему. Додуше дешавало се покаткад, па би изгледао мирнији, прибранији. Тад као да се кајао, етидио се пред Милком и опет молио за опроштење... Новаца јој је давао не бројећи их, онако пуном шаком. Хтио је, зар, тиме загладити и искупити све увреде које јој је наносио. У таким тренутцима понављао је опет како је воли и како би све своје дао за њу. Често би п пружио руку, обгрлио је и почео љубити страсно, махнито, ватрено, онако као и прије. Сву би јој косу замрсио љубећи је, а кошуља на препма јој отпучила би се а набрекле дојке ослободиле се и слободно вириле између пешева. Затим, изненада, усред таког миловања, као да би га нешто одгурнуло од ње. Оставио би. је, измакао се и дуго јој гледао у лице, у чисто, бијело као од мрамора, лице, као да би хтио у душу јој провирити. Иза тога спуштао је главу међу руке и дуго... дуго ћутао, не мичући се, готово не дишући. Једино рамена су му се тресла кадикада, грчевито се тресла..

— Дала бих, чини ми се, еве, — говорила је Милка Љубици, причајући јој и јадајући се кроз сузе, — само

И ЈИ ЛИ НТ ИЛИ РВ