Srpski književni glasnik

пи“

ЕР а А, У,

3,

FAN ЊВ 7

и

МАЈЧИНА СУлТАНИЈА. 169

вао се за вреће препуне кахве и пиринча, где га није могао нико видјети, и ту је дуго сједис нијем, суморан, скрхан, сатрвен...

Х.

Као за инат свијету, Саво се неколико дана силом савлађивао, да Милку не дражи, не изазива и не мучи. Долазио је кући замишљен, утучен, сломљен, али је увијек ћутао и само пушио цигар за цигаром. На питања њезина одговарао је кратко, одсјечно. Изгледало је као да се боји, да се неће моћи дуже савлађивати, ако се упусти с њом у разговор. Само је посматрао оштрије него прије; погледима јој пратио еваки покрет. Нарочито је пазио на одијело. Криво му је било, ако би се који пут љепше обукла, ако се накитила мало. „Коме се гизда 2“ питао је сам себе. „За кога је оног... Према мени је хладна, не воли ме... Па што се овако облачи 7...“ Једне вечери, кад је опазио како је косу љепше зачешљала, пустивши густе, коврџасте чупе да јој се проспу по челу, већ се није могао савлађивати.

— Што си се тако зачешљала7 — запита мукло, грицкајући цигар и ждерући духан. — Коме би да се допанеш 2...

— Зачешљала сам се, онако... због адета, — одговори она, нехотице погледајући у огледало. — Зар ти је то мреког..

— Мреког... Па јес' ми мрско, — осијече Саво пакосно. — И какав ми је то адет.. Зар те томе Швабо

научио... Или ти сад треба какав нови 7... — Мени не треба... Ја се не намећем никоме, прошапта она енуждено. — Не намећеш се, ама би да примамиш кога. Милка не одговори.

— Што не одговараш7 — запита он оштрије и баци цигар, који је још горио, на нов новцат ћилим. Погодио сам, је ли 7... — И као једва дочекавши да се

искали за све, скочи и унесе јој прсте у очи. — Погодио