Srpski književni glasnik

170 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

сам, погодио, јер си чудна и.. јер је сав свијет позн'о да ти мене не волиш и да си ме преварила... Ти би једва дочекала кога другога... Свак то зна и свак ме чудно гледа... Ја се стидим у чаршију изаћи, стидим се сједит' на дућану... Образи ми горе од стида!.. Сви ми се ру-

гају, сви!.. — А кад си то видио да ја гледам на другег — запита Милка љутито а сва се стресе. — И ко је

видио 7... Ко...

— Гледала си прије, па... па ти се ни сад не вјерује, — прогунђа он и устукну испред ње. — Ни ја ти више не вјерујем, ни ја!.. Ево овђе, у преима, нешто ми каже да свијет има право!... Овђе мене гризе, овђе...

Па стиште шаке, одиже их изнад главе, и као пријетећи, поче махати њима.

— Казуј, коме се гиздаш тако“... Казуј! - дрекну дивље. — Говори шта имаш на срцу, јер... јер те могу убити к'о мачку...

— Ама шта ти имам казати ако Бога знаш7 — запита Милка и опет му се приближи. — Шта је теби 27 Шта...

Он опусти руке и обори главу.

— Не вјерујем ја теби ништа више, — проциједи кроз зубе. — Ништа!.. У теби има нешто сакривено, некакве сакривене мисли за које свак зна, а ја не знам... Затворена си ти књига у коју свак може привирити осим мене... У тебе има...

— Шта има — цикну Милка и исправи се. Кажи шта имаг

— Има, можебит', и љубавних писама и свашта...

Милка га погледа подругљиво, као сажаљевајући што је тако малоуман. Затим га узе за руку и поведе до својих нових, извезених и обојадисаних сандука у којима јој лежало рухо и накити. Отвори их и брзо поче избацивати све ствари: и танке, златом везене кошуље, и свилене јечерме, и димије, појасеве, либаде, кутије разне.

— Ево, ево овђе ми је све, — рече гурајући му пх