Srpski književni glasnik

178 Српски Књижевни Гласник.

где су дречали безбројни мајмуни међу мирним воденим коњима и слоновима.

Сви урођеници пред њим су падали на земљу, нудећи му на поклон треке од бамбуса до врха пуне кокосовим уљем, воће хлебног дрвета, сандаловине, сивог ћилибара, воска, банана, и шећерну треку. Неки су на ушима носили шарене штапиће; на кожи су имали насликане многе“ тичје фигуре, и држали у руци лукове дуге дванаест стопа и штитове од биволске коже. Други су били опасани појасом од коре, са устима и зубима црним као абонос од употребе мирисног напитка, с косом која је била окићена перјем, и удараху у инструменте начињене од шест бакарних посуда заденутих у једно издубљено дрво.

Тада, како је Лаимо био у водама једне дивље земље, дивљаци дођоше у сусрет његовим лађама са свирком и песмом у великом броју, да му даду дарове који се дају боговима, и да га обожавају. У овој земљи постојало је пророштво: „Вратићу се једнога дана на једном острву које плови, које носи кокосе, свиње, и псе“.

Кад је Лаимо пришао уз обалу, приђе њему краљ са синовима, баци му преко рамена плашт, пружи му шлем од перја и лелезу, и пред њега изнесе гомиле злата, дијаманата и бисера. Цео народ викао је из свег грла; жене, скоро наге п ипаране црвеном иловачом, донашаху прашчиће, орахе и банане. Затим велики свештеници полако изиђоше из густе шуме, носећи своје идоле покривене црвеним ллатном. Ти идоли били су нека врста статуа од врбова грања, велики, е очима од лупина црнога ораха опкружених седефом, са чељустима у којима је било усађено много пеећих зуба у два реда. Док су се та страшила повијала у ваздуху уз верске песме, једна гомила играчица опколи јунака, и играше брзо по гласу једне флауте дуге нет стопа, у коју су заједнички дували . пет људи.

Лапмо је, у триумфу, прошао цело острво као да је

Mek _ Ko