Srpski književni glasnik

Свети Ллимо Морепловац. 179

какав леп бог који се враћа међу своје народе. Краљеви су се клањали кад је он пролазио, свештеници метанисали дотичући челом прашину; пратња слонова и коња натоварених поклонима расла је све више путем, постала је безбројна, износила је у дужину сто и седамдесет миља. Богатство околних земаља било је необично; шуме су се дизале до небеских висина, чашице цветова могле су у себи да скрију читавог човека, мириси су били снажни као слатко вино које развесељава, а боје живе као ватра.

На ивици једног шумарка на потоку, тигрови су скочили из траве, бацили се на трбухе јахача. Лаимо, брз као муња, узе лук и таком брзином их прободе да су пали пре него што су дохватили плен, и лежали на леђима премећући се. Изненадан крик весеља и задивљености прође кроз свет; и сви, за време хода, певајући својим језиком, понављаху реч: — Махадева! Махадева/!

Кад је поход стигао на обале велике реке где је било хиљаду храмова са безбројним стубовима и статуама, свештеници показаше новом богу порфирне степенице које су улазиле у једну краљевску палату, саграђену од цигље и креча.

То је била четвороугаона зграда, на три спрата, између којих је простор био украшен рељефима од камена. На терасама, дугачкима стопедесет стопа, подупртима с двадесет и два стуба, биле су извајане фигуре људи, тигрова, слонова, и бикова. Са сваке стране зграде био је забоден у земљу један широк камен у облику корњаче: а на врху, около једне цистерне, окретале су се четири бронзане цеви у облику змије. Порфирне степенице падале су стрмо везујући огромне зграде, а еспуштале су се и пењале кроз хиљаду млазова који су прекали; сале су биле светле као у по дана од злата на зидовима ; вртови су били пуни црвених цветова који су били у округ шири од осам стопа, и тешки петнаест либара, а сочно месо њихових плодова могло је заситити три роба.

Лаимо је живео тако, одмарајући се, хранећи се

12%