Srpski književni glasnik

182 СрРпоски Књижевни ГЛАСНИК.

гово име. Ето, зло ће ићи .од острва до острва, велик вихор дићи ће се са дна морског; и тога дана поубијани неће бити сакупљени ни сахрањени : биће ђубре на лицу земље.

„Ћути! ћути!“ викаху идолопоклоници, пружајући руке, уплашени пророштвом.

Али глас Лаимов наједаред поста сладак као звук инструмента са жицама, свечан као верска песма. Он говораше о срећи која неће имати краја, о правди која ће владати свима народима, о великом љубавном весељу у небеским баштама.

„Сићи ће бог, као киша на исушена поља с пиринчем; даваће право синовима беде и уцвељеним сиромасима, а обуздаће оне који тлаче. Правда ће цветати,; и имаћете изобиље мира, све док траје месеца. Реке ће носити златни прах; потоци с водом која оживљава, тећи ће кроз траве ; свако дрво даваће много либара миришљаве смоле и плода; свако семе доносиће богатства; а тигрови биће питоми, змије ће бити без отрова, слонови и биволи сносиће терет пољских радова. Бог ће владати од једног мора до другог, и од реке све до краја земље. Краљеви острва плаћаће му данак, сви народи певаће му песме и палити тамјан ; јер он ће спасти и бедника који вапије, и уцвељеног сиромаха, и онога коме нема нико да помогне; он ће спасти живот робова од преваре и од насиља, и њихова крв биће драгоцена пред њим...“

Тако говораше пророк, скоро певајући.

Гомиле идолопоклоника, очаране његовим гласом, ћутаху оборених глава; и кад се месечина спуштала над шуме, на њихове душе разли се један балзам, мир пун свежине и мириса.

Тада Лаимо сиђе на обалу; и народ пође за њим. И он иђаше пред њима поучавајући, и говораше о Исусу, о новом богу кога је родила девојка, и који је изједначио људе у закону љубави.

„Он је прост и сладак бог: лице му сија као сунце,