Srpski književni glasnik

vf

196 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

што сам горе напоменуо, у горњи су списак уношени само они списи којима је Змај могао поклањати извесгу, мању или већу, пажњу. које је читао или чувао. Иначе је међу његовим књигама одувек било и таких које он није сам нарочито набављао, но су му као уреднику „Стармалог“ и „Невена“ слате на приказ. Таке књиге нисам уносио у овај списак — њих сам у библиотеци затекао неисечене и очигледно недодириване. Но веома је могућно да је, у самој књижници или у кући песниковој, остао још негде какав кутак, где је било књига, до којих ја, због недостатка времена, нисам могао доспети. У том случају би добро било да наследници Змајеви или личности које су истима блиске, попуне или исправе мој списак, или, што би још најбоље било, да изврше нов попис Змајеве књижнице, па да! то негде објаве. Такав би списак добро дошао и испитиваоцу Змајевих дела и његовом биографу. Бојећи се да до потпуног списка Змајевих књига никад нећемо доћи и да се песникова библиотека, по вољи његових наследника, може поделити, продати или којим било начином не бити више на једном месту, — бојећи се свега тога, ја се одлучих да употребим макар и оно мало времена за које ми је улаз у библиотеку био одобрен, да исту што верније опишем,

Но списак који ја овде објављујем далеко је од тога да нас упозна са евим списима, листовима, чланцима, итд., које је Змај уза се имао и читао у току свог живота. Он нас тек делимично и условно упознаје са песниковом лектиром. Прилике у којима је Ј. Јовановић провео свој век, биле су скоро увек таке да песник није могао очувати све књиге које је кадгод куповао и читао. Селећи се у току скоро пола столећа из места у место (Нови Сад, Пешта, Карловци, Панчево, Футог, Каменица, Београд, Беч, Каменица, Београд, Загреб, Каменица), дмај је ретко кад могао носити собом и еве своје књиге. Он је био скоро увек у рђавим или бар потежим материјалним приликама, те кад би дошла на