Srpski književni glasnik

ЗМАЈЕВА | ЛЕкТИРА. 197

ред сеоба из једног места у друго, морао је гледати да сеобни трошкови буду што мањи. СОмањујући у таким приликама свој пртљаг, песник је обично бивао приморан смањивати и своју библиотеку, од које је знатан део поклањао, буд за што продавао а који пут и просто уништавао или случају остављао.

Но то издвајање и смањивање Змајеве библиотеке ипак је имало неких граница, ипак се руководило неким правилом. Змај је, на име, неке своје књиге стално чувао ' и није се са њима растајао целога века, тако да нам оно мало књига, што се затекло код песника после његове смрти, као неки извод, као неки екстракт из негдашње веће библиотеке, указује пут којим се у главном кретала Змајева лектира у току целог његовог живота. Ту спада у првом реду медицинска литература, затим страни дечији листови, илустровани дечији и омладински алманаси и књиге, из којих је песник вадио илустрације и остало градиво за свој дечији лист. Исто тако чувао је Змај и хумористичку и сатиричку литературу и некоје српске и стране производе поетичке, белетристичке,

језикословне, фолклористичке литературе, као што се

види из горњег списка.

Из области поетичких творевина нарочито су га привлачили радикални, опозициони, овда онда и револуциони, рефлективни производи, као што сведоче песме Арндта, Фрајлиграта, Гласбренера, Гајбла, затим Песме протиз тирамије, руски револуциони стихови „За тамничком решетком“, штампани 1576 т. у Женеви и забрањена сатирична песма Длекскја Толстоја, која врло згодно исмева накарадне, нечовечне појаве руске историје, које су се развијале на тлу паризма и феудализма. — У Фрајлигратовој књизи песама Змај нарочито обележава и за превод на-

! Селећи се око 1890 год. из Беча у Каменицу, Змај је у толикој мери морао водити бригу о величини свога пртљага, да је чак и кореспонденцију своју уништавао. Том приликом је спалио или како друкчије уништио и сва писма свог доброг пријатеља покојног Илије Огњановића Абуказема !