Srpski književni glasnik

ХАСАН-ПАША ТИРЈАКИ. 215

што га непријатељ има у овим крајевима, а освојићемо га без муке, јер нам се непријатељ тамо никако не нада.“ И овај предлог Хасан-пашин паше су примиле једногласно. Тиро је одаслан да чува стари Будим, а главна војека је отишла под Кањижу, која-је за кратко вријеме, али и само ванредном вјештином сердаревом, освојена. Кад је чуо Тиро за овај успјех, посвршавао је нужне послове око посаде у Будиму и одмах се вратио у Кањижу, оставивши тамо мангир-куши Мехмед-ефендију као војенога заповједника. Тражио је од Ибрахим-паше да њему повјери чување Кањиже, али паша није био вољан да се растави од искуснога старца, а није га могао ни одбити, јер га је поштовао. Дао му је 20 чорбаџија (једна врста јењичарских часника над стотину људи), сегбан башу (заповједник једне врсте јењичара), сеферагу и под спахијеким условима 3.000 кул-оглија (опет једна врста војника) и још нешто друге војске. Одредио му је Сигет, Осјек, Печуј и Шиклош за „арпалук“ (издржавање војске) а Кањижу за бејлер-бејлук.

ОДБРАНА КАЊИЖЕ.

Године 1010 (1601) умрије сердар Ибрахим-паша, а непријатељ, озлојеђен поразом код Кањиже, крене с војском да је поврати, и одмах успут освоји Стони Биоград. Народна војска бијаше скупљена по Њемачкој и Маџарској, а помоћ је имала и из Француске и Шпаније, тако да је бројила преко 60.000 људи, 42 велика, и неколико стотина малих топова.

Хасан-паша, чувши жалосну вијест да је сердарџаша свијет промијенуо, крене се према Сигету и утабори у мјесту званом Грежгал. Ту се случило ово. Једног дана зачу се нека силна дрека испод небеса, која је свратила пажњу цијеле војске. То су била грдна јата гавранова; тукући се међу собом, прелетјели су преко чатлора и одлетјели према Кањижи. Један сахат иза овога, прелетила је и једна хрпа орлова. 'Го је узнемирило војнике, који су то сматрали за рђаво предсказивање. И сам Хасан-паша