Srpski književni glasnik

216 ОрРпски Књижевни Гласник.

није остао сасвим равнодушан, јер се свакако надао да ће непријатељ убрзо јелног дана осванути под Кањижом

да је повраћа. Зато је дозвао свога ћехају Скендер-

пашу и наредио му да иде у Биоград и види ко је нови сердар, и да тражи помоћ за Кањижу. Оласлао је одмах и друге људе Сигету, Печују и Пожеги да прибаве храну и џепхану, а да би се обавијестио да ли је непријатељ гтдјегод у ноходу, разаслао је уходе. Уходе су брзо јавиле да велика непријатељска сила лежи код Јанока и чека јаку потпору која већ долази из Шпаније и Француске. О томе није никоме ништа рекао, а уходе је поново одаслао да прате сваки корак непријатељев.

1010 године, 11 дана ребиул-еввела, у недељу (1601 године, 1 септембра), сједињена војека под командом царевом, која је бројила преко 60.000 људи, опеједе Кањижу. У ратном вијећу које је било састављено под Кањижом,

опсиједању је био противан само Зриновић, као добар · познавалац Хасан-паше, његових јуначкијех дјела и војничких вјештина. Предлог му је одбачен и опсада је почета. Непријатељ је послао своје уходе да се обавијесте о положају и стању у граду. Али Хасан-паша их је одмах завео. Уходама је речено да је Хасан-паша поручио околним безима пи бејлер-безима, да је намјеран извршити упад у Међумурје и позвао их да са свом ратном опремом дођу Кањижи. Тај глас је обрадовао непријатељеку војску.

Непријатељ се био утаборио крај ријеке Берка, а на страни бечке градске капије. Снага Хасан-пашина била је у том тренутку од 3.000 људи и стотињак топова разне величине. Да би добио времена да се боље спреми, Хасан-џаша је сва кола натоварена храном и џепханом намјерно оставио пред градом, те је противник отуд закључио да ће у истину Хасан-паша одлазити на Међумурје, и наредио војеци да се не показује и да буде спремна одејећи повратницу Турцима, чим из града изиђу. Кад је све нужне припреме посвршавао, потегао је сва кола полагано у град. Преко ухода дознао