Srpski književni glasnik

220) СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

шиво се борио сам, био је врло присебан и хладнокрван, наредбе које је издавао биле су тако прорачунате и смишљене да му се свак дивио војничким вјештинама, што је војеци доносило самопоуздање и највећу енергију. Јуначки и сјајни отпор кањишке посаде веома је поразно утицао на аустријску војску. Добро изведени први напад Тирин, имао је толико дејство да су Турци преко цијеле недеље на отвореном их пољу нападали, комотно коње изјахивали а да непријатељ ниједног војника нити коња није могао ухватити. Непријатељ је послије ове почивке опет прешао у напад. Обишао је кроз „Мехмедћехајин“ кланац и подигнуо четрнаест грудобрана од сигетске стране. Корито ријеке Берка! затрпа прућем и шипрагам, преко овог намјести под, а преко рова направи мост, који причврсти за сами бедем. Хасан-паша је будно пратио и спремао да буде што јачи и усипјешнији отпор. Али ове тако озбиљне мјере противникове, почеле су и неустрашивог старца да узнемирују. Двије сузе које су се заблистале у старчеву оку, откриле су то енергичном Карапанџи. Да би га умирио, рекао му је: „Нијеемо им се плашили оружја, па зашто сад да им се плашимо треница“ Сад ћу отићи, све епалити и опет се вратити.“ Отишао је, и заиста за час је ћуприја била у пламену, а кроз један сахат била је претворена у пепео. Хасан-паша је одмах наредио да се тражи Карапанџа. Све је јурнуло на поље, и кад су прошли ровове, нашли су га уз три изгорјела му друга; одијело му је било све сагорјело. Ова му три друга што су у огњу Богу душу жртвовала, била су три брата и потомка Хусрев-бега, босанског алај-бега. Старац је био сав блажен кад је чуо да је Карапанџа жив.

Пошто је опсада из дана у дан постајала еве жешћа, морали су се поновно обратити сердару за помоћ. Писмо је послао опет по Карапанџи, у ком је молио да се сердар макар примакне — ако одмах не може притећи у помоћ —

1 Печевија у својој историји пише, да је око градз било велико језеро, преко кога је једва стријела могла пребацити.