Srpski književni glasnik

ХАСАН ПАША ТирЈАКИ. 991

бар до Сигета; у противном случају, изјавио је, да се град даље држати не може. Карапанџа је сретно прошао до Сигета. Из Сигета је узео ону двојицу одобаша, које је при повратку из Биограда оставио и се њима путујући затекао је сердара код Осјека. Обећао му је помоћ, али по свршетку предузетог похода на Стони Биоград. Карапанџа се одмах вратио, опет одобаше оставио у Сигету, сретно умакао у град и писмо кришом уручио Тири. Овај га је прочитао, али га његова непријатна садржина није ни најмање омела. Одмах је фалепфиковао писмо у којем му сердар обећава помоћ, а читање оставио за сутра,

Сутрадан је, по заповиједи сердаревој, сазван ејајан стајаћи диван. Хасан-паша је заузео своје мјесто на трибини, око њега су заузели мјеста сви други прваци. Писто је с уобичајеним почастима отворено и прочитано. По свршетку, прелетио је својим одлучним и иснитујућим погледом присутне, па им рекао: „Јунаци! Нас неколико хиљада одређени смо овдје да чувамо ову једну царску обичну паланку, док овог часа у царској крајини толико има градова којих сваки камен вриједи једног оваког града и у њима сто пут више од нае бораца који су у опасности. Макар да су прилике таке, ипак је наш царски сердар, цијенећи наш рад и издржљивост, сва друга мјеста запоставио и долази нама у помоћ. Ја мислим да нам никако не доликује' послије толиких напора уништити наду Великог Везира (сердара), коју у нама гаји. Ја се одсад надам од вас још већој постојаности и јуначком отпору. Хајде да вас видим како ћете послужити Калифи свију мусломана.“ Говор му је добро утјецао на присутне, јер су сви у један глас повикали: „Ови ћемо се жртвовати.“

Непријатељ је поново саградио мост до града, који је Хасан-паша овако уништио. Изабрао је једну чету вриједнијих и отреситијих људи, и кад је наступила ноћ, отишли су, па неопажени, привезали крајеве моста дебелим конопцима. за један ченгел и заједно са стражом која је