Srpski književni glasnik

2

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 229

времена у Милану, неки су били позадуго у иностранству, као н. пр. Пођо у Немачкој и Енглеској, и имађаху пуно сазнања и богатог искуства. Скупљајући се у бугналу свега се сећаху и причаху ; једно приповедање изазиваше друго, и тако редом. Сопственим доживљајима придодавали су и оно што су прочитали или као прочитано чули, а што ширем кругу не беше познато, и отуда није ништа чудновато, ако у овим приповеткама нађемо врло много литерарних реминисценција. За велики број ових приповедака сме се слободно тражити извор у Еаbliaux: има трубадура, који су у 12 и 13 веку певали и којима су доцнији новелисте и песници у велико на грађи благодарни. Многим је приповеткама још старије порекло, н. пр. у Езопу, у Апелејусовим Метаморфозама, jeanoj (Ring der Treue, » 133) је образац у ] Anneau de Мег, итд.

Али Пођове се приповетке не поклапају потпуно са обрасцима на основу којих су изведене. Оне су прерађене, дато им је више нианса, преправака, углађености и улепшања, тако да се код неких заједничка идеја тек може назрети, а остало су приповедачи дотерали по своме ћефу п укусу.

Из Пођа су ове приповетке кроз векове ишле све

даље и даље, ка Енглеској, Француској, Немачкој и свуда

по културним земљама где се латински језик разумевао. Њихови се трагови евуда распознају. А. Зетегац, преводилац ових приповедака на немачки језик, нашао је у Антропофитеји Ф. С. Крауса' југословенских приповедака које више или мање разговетно указују на сличност и везу са Пођовим приповеткама, па је то и обележио у напоменама код сваке Пођове приповетке. (Тако у Пођа под бр. 45, 67, 69, 112, 140, 170, 175, 195; у Антропофитеји Т, стр. 204, 9, 412; 194, 19, 103 (и 128), 149, 338 (и 339, 341).

Читајући Пођове приповетке, ја сам запазио да многе наше народне приповетке било у целини било у поједи-

1 Апшторорћнеја, Т Ва., бидајаујзеће Уо!КвЊегегегипгеп (Види: „С. К. Гласник“ св. за 16 новембар 1905, стр. 779—1780,