Srpski književni glasnik

Политички ПрРЕГЛЕД. 235

се увере да су обезбеђени ред и сигурност турскога становништва на Криту.

Затим је утврђено да ће се представници постарати да острво може учинити зајам од 9,300.000 динара потребних за исплату накнада штета, почињених Грцима и Крићанима, приликом нереда и за велике државне грађевине, путеве, итд. Исто тако се обеђава да ће се до 1911 године одложити исплата зајма од 4,000.000 динара учињенога пре неколико година Криту од стране Европских Сила заштитница ; европска контрола над грчким финанеијама прошириће своју надлежност и над финансијама критским.

Уз то, обећано је да ће се консули страних држава обраћати за све редовне послове одговорним саветницима критске владе, а не посредно гувернеру Крита. Овим се мислио подићи ауторитет гувернеру. Сем тога, речено је да ће се признати равноправност хришћана и мусломана, нарочито што се тиче државних звања; решиће се питање о Застави критској, о пресудама судским, о телеграфским таксама, о кулама светлиљама, о вакуфима, итд.

За све ове уступке траже представници сила заштитница да Критека Скупштина изврши ревизију неких чланова критскога Устава који се тичу организовања народне војске, начин експропријације земљишта, закон о годишњем буџету, стварање финансијске контроле, стварање јемства за примање и сталност чиновника.

Од ових обећања најважније је оно прво, реформа жандармерије и стварање народне војске; оно друго је све без веће важности. Критска жандармерија и народна војска највише ће појачати аутономију Крита. То ће бити друга и последња етапа за коначно присаједињење. Прва је била онда када је један син грчкога Краља од стране Сила заштитница Крита постављен за високога комесара.

Ова нова мера европских сила, може произвести пуно нових заплета и у Грчкој и на Криту. Лањске буне могу се поновити на Криту, а кнез Ђорђе може лако дати оставку на звање високога комесара критског.