Srpski književni glasnik

236 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Крићани су тражили и траже слободу и присаједињење Грчкој. То им није дато, и то није право. Није право зато што Крићани одавно и стално траже, није право и зато што Грци имају и историјска права на Крит, која им до сада није нико оспоравао, а која је и кнез Горчаков још пре педесет година признао. Најзад, ово није право у толико више што је онога дана кад је призната аутономија Криту прећутно одлучено да се Крит више никада не поврати Турској већ да се присаједини Грчкој.

Али, има других разлога који могу правдати ово и овако поступање представника Великих Сила, које се може назвати добрим.

Присаједињење Крита Грчкој пореметило би балканску равнотежу утврђену Берлинским Уговором. Повећање Грчке значило би изазвати ревизију тога уговора, изазвати остале балканске државе да траже и саме територијално повећање. Србија, Бугарска и Црна Гора могле би се повећати на рачун Турске, а Румунија данас само на рачун Бугарске. Услед овога, заплет међу Балканским државама, а из овога заплет међу европским државама. Турска, немачки клијенат, нашла би у борби за одржање потпоре у Немачкој; Аустрија и Италија, два аспиранта за Солун, би поквариле свој споразум од 1901 године о Балкану. Енглеска и Француска, на страни Балканских држава, ове'би подржавале. У данашњим приликама, заплет би довео сигурно до рата. А од рата сви стрепе, макар да се од толико година за њега спремају и подржавају дух ратоборни.

Сем ових разлога имаће и других. Допустити да се Крит присаједини Грчкој значило би учинити неправду осталим балканским народима, неправду коју они нису заслужили. Представници реформних сила чинили су скоро само у Атини кораке да се престане са радом грчких чета у вилајетима солунскоме и битољекоме. Рад грчких чета наишао је на општу осуду у европи. Дати Грчкој Крит сад, у овоме тренутку, било би и нелогично и не-

| i | |