Srpski književni glasnik

250 Сгпски Књижевни ГЛАСНИК.

руга. То га раздражи. Празну чашу зграби са стола, измахну њоме и свом снагом баци је на механџију. Чаша удари о зид и разби се на комаде.

— Пеино! — викну пријетећи и измахујући шаком. Ако још једном раствориш уста, нећеш их више склопити!...

Па баци талијер на сто и пође из механе.

— Ето ти пара!.. Наплати твоје пиће!..

Кад је дошао кући, ћутећи прође поред Милке, која се била вратила од матере и стајала близу степеница, па уљезе у собу. Уљезе и поче бацати ствари које год су му под руку долазиле. Поче их кидати, лупати, л0мити, разбијати. Чаше, боце, огледало, столице ломио је неуморно и разлупане комаде бацао насред собе. И што је више ломио, изгледао је све страшнији, бјешњи, налик на човјека који тек што је побјегао из луднице.

— Ама шта то радиш — запита Милка, улазећи у собу и застајући поред врата. — Шта ти је данас“...

— Ја сам домаћин у својој кући и могу радит' све што хоћу, — окоси се он и не гледајући је. — Нико други овђе не заповиједа, него само ја.

— То нијеси никад прије радио.

Саво дочепа један јастук и баци јој га на главу.

— Не питај ме ништа и не разговарај са мном, несрећо, —— дрекну. — Тражи ти своје... оне што данас с њима ашикујеш.. а на мене се не окрећи.

Милка одгурну јастук и слободно стаде пред њега.

— А с киме ашикујем7 — запита. — С кимег..

— Још ниташ... питаш, невјернице, — дочека он и поче се освртати, као да би још штогод да узме и баци на њу. — Питаш мене, а сама признајеш Мари да ти је до другије' стало!... Свак то зна, само ја не знам!.. И механџије знају и ругају ми се.. И механџије!..

— Па лијепо, нека знају, — осијече Милка пркосно, изазивајући га. — Нек свак зна !... Ама ако сам ја крива, нијесу ствари.. Ако вјерујеш твојој Мари, ево ти мене, па мене удри, искрхај, изломи!...

Изненађен њезиним отпором, он застаде,

и

она иако GA AU AL e 66

vase ара