Srpski književni glasnik

ОУ E II ии

\

~

Богородица у Уметности. 1

У добу уметничкога препорода, све те сцене добише, нарочито у сликарству, сасвим нов изглед. Сликарство је у тој модерној епоси играло главну улогу. Помоћу новооткривених средстава перспективе и усавршених боја, добило је оно могућности да читаве групе фигура стави на широки план, да их ослободи златнога средњевековног позађа п да их одведе у средину насмејане природе, у бујно зелене пределе под плавим небом или да их пусти да се крећу у велелепним просторијама и раширеним проспектима какве свечано украшене архитектуре — једном речи, добило је могућности да нам у весело шареном руву свога доба и на свој, нови начин исприча кичицом сгаре свете историје. Користећи се васколиком снагом и дубином карактеристике, свом страшћу дотичног момента и евом манафестацијом индивидуалног живота, сликаретво уме да нас својом младићеком енергијом n верном срдачношћу тако привуче и веже, да немамо више када да мислимо ни на један анахронизам, него се захвално весели загњурујемо у непресушно врело радости животне, која млазевима бије из творевина ових.

Слике фјорентинског сликара о пз краја ХУ века, више пута споменутога Доменика Гирландаја, најбоље то посведочују. У њима је Гирландајо, као што згодно један Немац рече, изнео цео спољашњи хабитус своје епохе. Мада описује сцене из Маријиног живота, оне су у самој ствари прослава једнога великог времена када Je -— да се послужимо цитатом — „најлепши град Фјоренца била високо уважена због богатства, вештина и грађевина својих, живећи у благостању, здрављу и спокојству“. Гирландајо је у тим фрескама, у цркви Заша Мапа ХохуеПа, сликао свет који га окружаваше, сликао га у зрачној, евечаној одећи радости и задовољства. У његовим је сликама овековечена тадашња Фјоренца, са својом префињеношћу, својим отменим сјајем и ноблесом тадашње културе своје. Ту гледалац присуствује помпи црквене службе, посматра свечаност тадашњих свадаба, одлази у брачне ложнице фјорентанеких племићкиња.

4%