Srpski književni glasnik

974 Српски Књижевни Гласник.

ове године доносе кратку биографију Милована Глишаћа коју је 1898 написао Јанко РОА на'молбу Г. Корабљева, коме треба бити захвалан што је објавио овај занимљиви мали докуменат књижевни. Поред добрих биографских саопштења и две три занимљиве анегдоте из Глишићева живота дао је Веселиновић и неколике тачне опаске о Глишићевом књижевном раду. И он истиче одлично Глишићево познавање народног живота и језика; пзрично вели да је Глишић Гогољев ђак; хвали га као изврсног и марљивог преводиоца п драматурга Народног По: зоришта. На крају се вели: „Сад је Милован Глишић заћутао, управо не публикује своје радове, али ради непрестано. Његов дук сад кипи сатиром. Он немилосрдно шиба сваки назадак, а нарочито струју која хоће да заустави напредак српскога народа. Те његове сатаре пуне су жучи и уједају за само срце; управо — немилосрдан је.“ : ПС.

Рукописи БРАНКА РАДИЧЕВИЋА. — Уредништво „Летописа Матице Српске“ у свом првом броју од 1904 го дине објавило је, под насловом“ „Из песничке оставине Бранка Радичевића“, нову редакцију познате песме „Кад млидија умрети“, етавившп у напоменпи иепод текста, да је она нађена у Бранковим хартијама које је „пре много година“ добио Г. А. Хаџић од Г. Др. Бранка Стефановића, и да ће „остали део ост | лик — изаћи у „Бранкову Колу“. О томе је већ говорено једном на овом месту („Срлеки Књижевни Гласник, 1Х, 477) и учињено је неколико примедаба некритичном начину на који је издана у „Летопису“ .Бранкова песма. Међутим, од тада, ни у „Бранковом Колу“ ни у „Летопису“ није било више ни помена о томе. Најзад је „Згај“, у свом 11 броју упутио сасвим оправдано питање „Летопису“, шта. је

с Бранковим хартијама и хоће ли оне бити једном објављене. На то је уредништво „Летописа“ у свом последњем броју одговорило: да се нађене Бранкове песме неће штампати, јер су „и по садржају и по облику такве да нису за штампу“; њих је — како то „Летопис“ каже „песала пожудна, разблудна вила“ и оне би „за севагда помрачиле идеалну појаву Бранкову пред нама“. Даље се вели да су у њима „стихови банални, без духа и полета, сликови насилни.“ А.

Г. Иво Војновић У ОДБРАНУ СВОГА ДЕЛА. — „ЗгГЕј“ је у своме 12 броју донео једну кратку и анонимну оцену

ЕЦ ба ја 0)

\ ih ALA AA

а 4