Srpski književni glasnik

876 СРпски Књижевни ГдАСНИК,

Г. Омана о питању самосталне цркве код Срба и код Бу-

'ара. Из недовољног познавања српског црквеног питања, он тврди да Срби, као мање напредни и данас стоје под управом грчке цркве. Уважени професор губи из вила да је сриска црква одржала своју аутономију, али је невоља у томе што се после сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, та аутономија пе простире п на наше саплеменике у Отоманској Царевини.

М. Ђ. М.

ДАЛМАЦИЈА КАО РИМСКА ПРОВИНЦИЈА. — Као 155 књига колекције „la Bibliothčquoe де ГЕсоје дез hautes ćtudes“ изашло је дело Јасдпез-а ЛешШег-а: „Тез Опгшев сћгеtlennes de la }rovinee готаше де Оатаће“. Уз ово дело иде као прилог и неколико географских карата. Цена је књизи 6 франака.

ПРОСЛАВЕ. + /

ЈЕДНА ЗНАЧАЈНА СстОгОдИШЊИЦА. — Ми смо већ забележили („Српски Књижевни Гласник“, ХУТ, 7, етр. 558) да се Бугари спремају за једну значајну прославу: стогодишњицу нове бугарске књиге. 25 новембра 1806, епископ Софроније Вратчански издао је у Римнику, (у Румунији), свој чувени превод: „Кпрпакодромион спреч недјелник к разумјенију простому народу“, који се с правом сматра као први основ за нову бугарску књижевпост. Пошто је напустио своју земљу због гоњења турских власти, и прешао у Румунију, он се одаје књижевном раду, желећи да помогне проевећџвању свога народа. Плод тога рада био је тај „Педјелник“, или, како га је народ прозвао HO пишчеву пмену, „Софроније“, који је сада библио· графека реткост. Занимљиво је видети како је тај разумпп и предани родољуб трезвено миелио, како је добро схватао значај народног просвећивања, и колико је у томе ишао пред својим добом. У позиву којим се он обратио румунским Бугарима да помогну издање те књиге, тај владика напомиње да такво дело више вреди од хаџилука п Свете Горе, п каже: „До сега такаваја книга по болгарекиј простиј јазик на свето не е била ; такива книги по простиј јазик имат и Греците, и Сербите, и Власите, и Руспте, и лругиј вери, токмо нашите бедни Болгари ниимат таковиј дар. Затова са погемнени сос незнанџе. Но ла се потрудим да извадим тија сега на свето: веднаш да стане начало; после след нас надеја