Srpski književni glasnik

880 Српски Књижевни Гласник.

ЧИТУЉА. Симон ГрегоРЧИЋ. --- После дугог боловања, 11 но-

вембра ове године, умро је у Горици Симон Грегорчић, један од најбољих и најпознатијих песника словеначких. Родио се 15 децембра 1844 у малом планинском селу Врени. У сиромашној сеоској породици он се школовао тешко и с невољом. Основну школу и три разреда гипмназије свршио је у Горици. Као ђак трећег разреда гимназије био је примљен у нижу семинарију, међу чијим зидинама ја провео најтеже дане своје младости. Касније је био примљен у вишу семпнарију п 18965 завршио. је своје школовање. Те године отишао је за капелана у Корабиду. 1873 прешао је у Рифенберг за капелана суровоме и нетрпељивом жупнику Брезавшеку, и ту остао пуних осам година. Од 1887 до 1892 био је вакар у Градишћу. Те је године од хонорара своје друге свеске стихова купио једно мало добро у Горици п ту остао до смрти евоје.

Грегорчић је рано пропевао. Још као семинариста он је под псеудонимом штампао неколико својих песама у Јанежићевом „Гласнику“. Доцније, са екромним потписом х, он је објављивао своје стихове у Стритаревом „Звону“.

Те његове песме привукле су пажњу на себе; оне су уно- .

силе један нов акценат у словеначко песништво. Прву свеску својих песама издао је Грегорчић 1882. Њих је читалачка публика дочекала с великом пажњом, и за три месеца свих 2000 примерака његових песама било је распродано. Међутим, противу Грегорчића било је устало свештенсто. Оно је у својим листовима у врло оштром тону нападало и песникову личност и његове стихове. И Грегорчић је био прогањан, забрањено му је било да јавно служи у цркви. Године 1886 Грегорчић је био приморан да тражи пензију, која је прво била 275 па после 340 форината на годину! Друга свеска његових песама изатла је 1902, заузимљивошћу Хрибара, председника општине љубљанске.

У борби са својим моћним и свирепим непријатељима, Грегорчић, човек блага темперамента и без велике енергије, клонуо је и малаксао. У својим каснијим пеесмама никада није достигао висину и евежину: својих првих стихова. А.

Власник, Богдан Поповић. УрЕедниИЦцИ, Павле Поповић, и Др. Јован СКЕРЛИЋ.

Уа