Srpski književni glasnik

А зида еј ти PP ЉАС ЊЕ

| СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХУП, БРОЈ 19. — 16 ДЕЦЕМБАР, 1906.

ПЛАВИ ЦВЕТ,

Како су лепе и насмејане очи Ваше! крајичак плавог и чистог неба огледа се у њима. Вас није никад мучила туга и сумор није друг Ваш. Ви нисте никад имали непроепаваних ноћи. Ви не знате шта су дани без хлеба и зиме без топла одела и пећи која весело букти. Ви писте никад мислили на. оне хиљаде бедних и притиснутих, којп су знојем својим, и крвљу својом, допринели ла Ви будете вечито срећни. Све је око Вас блиставо, ружичасто и насмејано.

Чудите се моме бледом лицу и тамном погледу! Вама без сумње нису никада звезде причале причу о плавом цвету Тужна је та прича... Данас је недељу дана, како се борим са собом, да ли да вам је ја испричам или не.

У једном врту пуном раскошног цвећа, растао је нечујно мали, плави цветак. Закриљен жбуновима није до њега допирао зрак жаркога сунца, а и он је волео сунце, волео ширину, слободу, као п остало цвеће око њега. Мрак и влага били су му нераздвојни другови. · Одрастао тако, вечито је био замишљен и суморан. Његова душа без престанка је тежила за нечим много вишим но што му је садашњост пружала. Једне ноћи један

96