Srpski književni glasnik

~

kak SR ae S OC ska Расклапа зора трепавице сане, И буди данак са својега крила:. | „Устани, драги, ноћ је веће била!“ И данак елуша, и покорно сване, ~

га

И крвав псток свом сплином. плане. — 2 У соби тама. Малога кандила Последњи зраци, меки као свила, Умиру: нема ко' уља да кане...

Кандило моје, ми смо среће једне: И моје труди за животом жедне, К'о тп за уљем; мој дух, сваке ноћи,

И сваког дана, и свакога часка Пуцкара, пишти, али тога гласка Нит' чују, нити могу му помоћи...

ВелимигР Ј. Рајић.

=