Srpski književni glasnik

— ДОШЛА СИ..

Дошла си... тако се златан облак свије

На вечерње небо. :

Путник у своме ходу тек што стане, ДА И пред оком му задивљеним сване, — > „а пи А мрак већ црном копреном све скрије.

Дошла си... тако стиже из далека год ·Девојачка песма до мирних лубрава. Путник је стао. Свуд мир. Само јека Што се кроз шумека дебла јоште чује, И у шуми се песма угушује. Дошла. си... и твоје гледао сам очи, + IDE И твој глас слушао како се разлив'о.

| Отишла си, Путник задивљени стаје.

= И лепоту златног облака је снив'о,

И снип'о о песми што вечито траје.

Отон Зупанчит.

— (Препегао са словеначког ВлАл. Станимировић.)