Srpski književni glasnik

OV NJ MO ИРА А и на А а ким ње

НАРОДНЕ Јавне Књижнице. #97

бити дело. За прво време је овај покрет остављен приватној иницијативи. Круг бораца за ову идеју ће бити у почетку мали. Зато треба да су тим одважнији и издржљивији. Народне јавпе књижнице би се могле назвати кародним университетом. Оне морају пружити ширим слојевима народним прилику да утврде школско образовање, ла усаврше умве особине, да прошире душевни хоризонат.

Због тешке комуникације с књигама оне су потреба и српској школованој интелигенцији. Јер, колико је места у Српству где се може лако добити евака српска књига! Позната је ствар да српска сеоска и маловарошка интелигенција чами у лдушевној сиротињи, јер нема сталне ни чврете везе се књижевношћу. А. ни у великим варошима неће бити јавне књижнице на одмет српској интелиганцији. Дакле, ваља сузбијати предрасуду. да су књижнице само за „народ“ у ужем смислу речи. Оне су, у начелу, за све сталеже MH свако доба. Свакоме ко зна читати, доћи ће опе добро. Само, ко их буде оснивао мораће рачунати с приликама свога краја и места, и мораће их према томе састављати.

Књижнице су корисне, јер повлаче за собом последице од образовања. Ово утиче повољно на народно благостање, поправља народно здравље, буди љубав према роду и отаџбини, диже политичку свест. Под утицајем образовања опада спромаштво и криминални преступи и злочини.

Вредност књижница је лепо карактерисао добротвор американских народних књижница Дипдгеу Сагперте, т. зв. „гвоздени краљ“, Он је често изрекао узерење да је боље од 1000 долара који се даду на „милостињу“, бацити 999 у море, јер они само помажу да се умножи зло, које би требало да уклоне; а морало би се, напротив, људима помоћи, да сами себе помогну — и зато је бесплатна

57