Srpski književni glasnik

898 СРпоки Књижевни ГЛАСНИК.

јавна књижница најприкладније средство; крај тога, она сеје међу своје читаоце бескрајно много среће. С тога је Сагпегје при својим издавањима на спће корисне сврхе увек давао првенство јавним библиотекама; за њих је издао ништа мање него 24 милиона марака.

Свему културноме свету предњаче у подизању јавних књижница Северна Америка. п Енглеска.

· Први почетак јавне књижнице у Северној Америци пада у прву половину прошлога столећа. Основао. је Франклин. Као младић у двадесетим годинама, склопио је с више пријатеља у Филаделфији један клуб за дискутовање, „Јип(о“. Убрзо се показало да би се могло само онда с вредним успехом радити, кад би чланови имали на расположењу известан број књига, тим више што је тада било у Америци уопће још врло тешко добити добрих књига, баш кад би човек хтео и купити. Чланови клуба скупе међу собом књига; затим међу осталим грађанима; отворе упис у чланетво и створе прву јавну књижницу. За кратко време је оправдала свој постанак. И по угледу на њу оснују се брзо многе књижнице по Америци.

У већем обиму почеле су се у Америци дизати књижнице у државици Маззасћизвесе почетком педесетих година прошлога века. У престоници Вовов-у је највећа књижница на свету. 1880 године имала је 140 чиновника и послужитеља. На њу се троши годишње 1,200.000 круна a Boston нема више него 500.000 душа. Од 349 опћина у тој државици пмају њих 9542 своје јавне књижнице. 1951 је примљен закон по коме може свака опћина ударити порез за књижницу. И мање опћине, са по 8—900 душа, имају своје књижнице, које су смештене у читавим палатама.

У свима Сједињеним Државама Северне Америке је било 1798 године 35 књижница са 75.000 свезака, а 1891, 2803 књижнице са 31,167.354 свеске; 1900 је било 5383