Srpski književni glasnik

ЕН ем 2?%X 10% и OM A #53. Че ЕВЕ

960 | Српски Књижевни aac,

безличну, религиозну, моралну, општечовечанску књижевност, а на дно књижевност личних утисака и излива. Прожет начелима Дарвина и Хекела, он јетврдиода као што у биљном и животињеком царству постоје феле, тако и у књижевности постоје родови којп се из нижих преображавају и развијају у више. Та његова теорија, на први поглед научна, није се могла одржати п он је сам занемарио. 4

Својим традиционалним о пдејама, консервативним и апсолутним духом, нарочито својим страсним и небројеним полемикама, овај doctor sholasticus су времене критике искључиво је постајао човек једне. верске и политичке странке, п у њему се поодавна гледао само најпозванији и најјачи представник „старе Француске“, Француске догма, традиција, ауторитета, јерархије и привилегија. Као нико од сувремених писаца, · он је посматрао са уског страначког и верског гледишта, и само њему се могло десити да одриче оно што је најбоље и највеће у новој француској књижевности. Зато су његове пресуде несигурне, некритичне и неправедне, нарочито у погледу дивнога п великог ХУШ века. У последње време доведена је у питање и његова велика стручна ученост. Као стилист, занет својим узорима ХУП века, писао је једном архаичним и педантним језиком. И тај чудни језик којим је писао чинио је, исто толико колико и његове идеје, да Бринетјер изглела човек једнога другога доба, доба којега нема више п које се ник неће више вратити.

1 ИСПРАВЕАХА.

У чланку о Лаубеу, који је изишао у прошло! десило се неколико већих грешака које треба исправити:

На страни 822 у трећем реду озго место био треба дао, а место повод, средство; на страни 825 у седмом реду оздо место у којој треба у коју; на страни 827 у једанаестом реду оздо место, уззикну треба уззичкује; на страни 893 у трећем реду озго место мевоља треба кавга,

_ Власник, Богдан Поповић. УрРЕдНнИПИ, ЏАвлеЕ Поповић, и Др. Јован СКЕРЛИЋ.