Srpski književni glasnik

938 СРпски Књижевни ГлаАСНИК,

самоникле, у сваком народу понаособ самоникле. Претпоставка та даље се развијала, и најзад се дошло до праве теорије да се на свима странама, у свима деловима и крајевима света, при сличним условима јавља увек једна иста човекова мисао, заједничка „мисао народа“ (УдКегдедапКе) како се то каже, и да она а не што друго јамачно чини оне невероватне сличности које не умемо никако друкчије да објаснимо. Ето таква је та теорија које се ухватио Г. Стефановић, а које, по његову представљању ствари, ја се као ваљда не смем примити. Међутим, та теорија има добрих страна, одиста добрих, добрих у пркос томе што се ње и Г. СтеФановић држи, и она је примљена данас, и има својих врло знатних присталица. Ни ми нисмо против ње. Само, имамо једну примедбу да ставимо кад овде о њој говоримо. Теорија о мисли народа, наиме, не искључује миграциону. Она је постала не да обори миграциону теорију него да је допуни, да објасни оно што прва не може. Г. Стефановић је њу погрешно схватио кад ју је схватио као из основа противну првој. Као сви недоуци и брзоплети, и Г. Стефановић је примио њу неозбиљно, из моде, зато што је теорија нова а не боља, и онда, непосвећен дубље у ствари, он је узео претеривати њен домашај, давати јој важност коју јој нико не даје, уводити је и тамо где је нико не уводи. А та теорија, међутим, не може се свуда увести, и нема смисла да се то чини. Кад имате, рецимо, једну српску народну приповетку и једну кстајску народну песму, па обе показују врло велику сличност, а ви знате да нема и не може бити никакве везе између њих, онда ћете ту претпоставити самостално порекло и једног и другог књижевног производа, и објашњавати, ако хоћете, да је то услед јављања једне исте идеје у истим условима (теорија о мисли народа). Али ако место китајске песме имате у горњем случају један наш средњевековни текст, стари и популарни текст, п видите да наша народна приповетка јако, скоро потпуно одговара њему, зар ћете онда закључити да је приповетка постала независно од њега, сама за се, без везе