Srpski književni glasnik

ПРЕГЛЕД СТАРЕ КЊИЖЕВНОСТИ. 39

Јован Рилски, Прохор Пшињски, Јоаким Сарандопорски, Ђорђе Кратовац, Петар Коришки и други.

Важнија од групе апокрифних и хагиографских списа, и једна од најважнијих група наше старе књижевности јесте она која обухвата биографије српских владалаца и архиепископа, сшаре српске биографије како се оне обично зову. Док су апокрифни и хагиографски списи, а тако и романи и приповетке, само преводи с грчкога или другог којег језика, дотле су старе српске биографије оригиналан српски рад, и ако рађен по угледу на сличне византиске списе, на византиску хагиографију. Овај књижевни род, у којем су нам позната и имена писаца, прећићемо хронолошким редом.

Први наш биограф јесте познати и широм целога српског нареда слављени св. Сава (1169—1236) који, и ако син великог жупана Немање, остави још у раној младости владалачки двор свога оца и оде у св. Гору где се замонаши, па доцније дође до епископства и архиепископства, изради независност српске цркве и постаде највећи и најпопуларнији просветитељ народни. Уз то, он постаде и писац, први по времену и један од првих по важности. Најважнији његов спис је животопис св. Симеуна (Немање), прва биографија српска, малена у осталом и која описује скоро последње године Немањине, моменте из његовог религиозног и калуђерског живота, али која има просту и једру нарацију, описе местимично реалистичне, пасаже нежне; њу је, у осталом, св. Сава писао не као засебну биографију него само као једну главу типика за Студеницу, манастир којем је св. Симеун био оснивач и ктитор. Други биограф је Сшефан, брат Савин и први краљ српски (“ 1223), учен човек и версиран у грчкој теолошкој књижевности. И он је, као и Сава, написао биографију свога оца, св. Симеуна, само је његова биографија већа и обимнија. Она обухвата и више момената Немањина живота, од рођења до смрти као и чудеса после смрти, и ако има доста празнина у томе. Писана је реторски, китњастије него Савина, има и