Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 869

844 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

које је данас у добу између тридесет и четрдесет година. Милорад Митровић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Милета Јакшић, Светозар Ћоровић, док је писао стихове. По изузетку, и код песника који су доцније, у најновије доба, почели писати, као на пример код Данице Марковић у Тренуцима, још се осећају утицаји Војислава Илића.

Но данас су дошле веће естетичке и интелектуалне потребе; они који читају песме данас више и друго траже од песника, и утицај Војислава Илића не само да је ослабео но се у главноме и изгубио. Од песника који су почели певати у његовом духу данас му нико није остао веран. Милорад Митровић, још пре десет година, окренуо се сасвим на политичку сатиру и пригодну песму; Алекса Шантић је у своју поезију унео више елемента народне поезије и у неку руку обновио нашу патриотску поезију; Милета Јакшић је донео свежину непосредних утисака и реалистичко описивање природе и живота на селу; Јован Дучић се из основа променио под великим утицајем модерних песника француских, и он и један нов песник, Милан Ракић, који никада није био под утицајем Војислава, окренули су данашњу српску поезију на сасвим другу страну, уневши и друга осећања, и други језик и друге процедуре у писању.

Данас се критички може гледати на целу поезију Војислава Илића и видети њене и добре и слабе стране. Данас је јасно да је Војиславу у првом раду оскудевала она велика, стваралачка оригиналност, која је прва одлика великих песника, да његова машта није била довољно развијена, да способност за инвенцију није била на висини његових осталих песничких способности, и да је зато стојао под сувише великим утицајима песника које је читао, и позајмљивао од њих не само осећања и предмете писања, но и песничке етипете, и песнички речник, каткада целе реченице и строфе. Поред свију филозофских елемената које његова поезија садржи, и ако често чини утисак рефлексивне поезије каква се гајила у ХУШ веку у Европи и око 1840 године у нас, ипак