Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 877

852 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Али, не само у дивљој и предубеђеној гомили с којом се доктор Стокман бори на позорници, но и у публици „Народног непријатеља“ овакве мисли увек се пре схвате у буквалним, одсечним и апсолутним значењима реченица но у смислу које им дају овде онде изгубљене резерве у овом тексту. Они који су хтели оповргнути антидемократски смисао овим наводима, позивали су се с правом на сва дела Ибзенова па и на самог „Народног непријатеља“, у којима нема стране на којој бунтовни драматичар не напада безобзирно и чак тенденциозно пре-· живеле политичке, моралне и социјалне идеје. У самом „Народном непријатељу“, консервативни ауторитет, оличен у Стокмановим брату, сујетном, назадном и тврдоглавом председнику општине, изложен је стално жучним нападима и подсмеху. Према томе, смисао смелој беседи доктора Стокмана против данашње већине треба тражити у оном истом учењу што га истиче данашња демократија: гомила је непросвећена, некултурна чак и назадна, јер друкчија није могла бити у приликама у којима је она до данас живела, али смисао демократије и јесте у томе подићи културом и благостањем оно што је заостало, и изравнати умно и морално већину не спуштањем истина но уздизањем људи којима су оне до данас биле неприступне. Међутим, ово тумачење у неколико објашњава и ублажава апсолутни смисао Стокманових идеја читаоцима. „Народног непријатеља“, али не спасава од двосмислица у драми, које су на позорници увек несрећне, а у једном овако спорном и осетљивом предмету какав је у „Народном непријатељу“ опасне и кобне по судбину дела.

У ствари, тачније је рећи да у Ибзену не треба тражити особиту доследност и сређеност кад је реч о помирењу његове апсолутне идеологије и дневног живота, који баш по самом том свом својству непрекидне промене и усавршавања које признаје и Ибзен, данас и за велики број година, још ни у једном тренутку неће се поклопити с том геометриски савршеном формулом у · коју хоће да га данас уобручи писац „Народног непри-