Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 894

;

ист

И И АИ ЦЕО ИД ИУ

KOI NOT O TAU o OE.

MN. YA}

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 869

пише Кронес о овој ствари, који би га упушио на поменуши прилог, и како најзад — оно што је најгоре Г. Ј. није сам прочитао Бера до краја (ревност да се дође до докуменаша!), то он није могао ни знати да му је поменуто писмо под руком! Овако се што не сме никоме десити, па ни Г. Ј. Да је он знао да је поменуто писмо штампано у Беру и да га је прочитао његова би примедба гласила: ерцхерцог Карло Симбшену, 10 јун 1808. Види Бер, сир. 799—800. Тај би навод одговарао истини, јер се на тим странама заиста налази писмо, које је Г. Ј. горе навео и невидевши га, по Беровој примедби на стр. 219.

Г. Ј. исто тако некритично употребљава и документе, кад се у истини њима служи. Он се не труди да их разуме и да из њих извуче оно што је битно него их, у великом броју случајева, прештампава. Тако стр. 258—304 његова дела представљају, у главноме, скраћено издање Уљаницког (Машејталњ књ» Исш. Восшоч. Вопросављ 1811—1813), у колико се та збирка тиче Србије.

Типичан је пример у Г. Ј. на стр. 294—300, писмо Италинског Румјанцову, штампано у поменутој збирци стр. 153—161, у коме је изложен протокол конференције од 29 маја 1813. Г. Ј. је претворио огаНно гесја у огабо обиаца, учинио незнатне измене у обртима фраза и истерао шест и по сшрана шексша! Наравно с тога што је лакше преписати — дотични је докуменат на франц. језику — него резумирати тачно садржину једнога акта.

На стр. 184—191 дела Г. Ј. имате преко седам сшрана

Југовићевих разговора са Русима у Влашкај! Све би то, било корисно, а може бити и потребно у некој специ-

јалнијој студији, у делу пак које се зове Европа и Васкрс Србије, то је требало изнети концизно и у хармонији с целином. Само поменути протокол конференције и Југовићеви разговори заузели су шпампан шабак (тачно 7/8 табака)!

Нека читалац разгледа сам, ма и површно, дело Г. Ј. па ће наћи још пуно страна на којима су просто пре-