Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 896

у „и 4

pa 2 Цу ya PPM РАТЕ MW E, O My ty: VOR: NA Pa 3, ДЕНИ Ли |N

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 871

испољио у њој све своје недостатке, које смо раније документовали масом примера, из којих се јасно видело да он апсолутно не може да тачно уочи факта и да их везује у логичне целине. Заиста, Г. Ј. је, пресипајући туђе излагање у своје, правио грдне погрешке, било из незнања, било из непажње, било из оба разлога уједно.

Ми смо изнели доста нетачности да би се још требало враћати на тај предмет. С тога ћемо овде навести само три примера ове специјалне категорије грешака.

На сшр. 122, Г. Ј. говори о опсади Шапца 1806. године, и прича тај догађај по Ст. Новаковићу (Ичков Мир, Глас, ЕХМТ, стр. 116—121). После дугих преговора, најзад. турске паше у Шапцу гатраже формално одобрење од босанског везира да могу предати град.

Ст. Новаковић пише о везирову одговору овако:

„Изгледа да се... шравнички везир није журио са заповешћу да се преда Шабац... јер је прошло од шога времена до саме предаје Шапца више од шесш недеља. Најзад сшигне наредба, коју су шражили шабачки команданши“... Г. Ј. овако резумира речи Ст. Новаковића: „Паше се пожурише да пишу босанском везиру, који је послао, после неколико дана, потребне заповести“. Так је он недеље у излагању Ст. Новаковића претворио једним магичким потезом пера у — неколико дана!

Сшр. 153--154. Говор је о преговорима вођеним између Симбшена и Карађорђа да Срби предаду Београд Аустрији, која се боји да га Руси не заузму. После једног састанка између Карађорђа и Симбшена, ерцхерцог Карло издао је овом аустријском пограничном команданту ичструкције, у коме случају може посести Београд. Ево како је Бер резумирао та упутства, а како је Г. Ј. наопачке разумео Берову анализу.

О ДИ риса i . :

taka И O LL 0

O a E O „ а :: с

Бер, стр. 207. Јакшић, стр. 154. 5ппбесћеп угитбде егшасћ- On Гашопзан аи а tigt die bestimmte Zusage conclure I'arrangement pro-

zu machen, dass Serbien posć par Kara-George, en