Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 900

o ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 875

места из туђих састава покажемо на делу, како се њима служио. При бирању примера ми смо их тражили у изворима писаним на француском или на српском, тако да би читалац могао боље видети везу између извора и Г. Ј. т. ј. с колико је напора он те изворе употребљавао и најзад с колико је искрености обележио „солидарност“ између свога и туђег излагања. За ово смо изабрали неколике примере из одељка у коме излаже руско-турске односе од 1816 до 1827 године.

Почнимо једним малим уводом.

Последњих дана владе цара Александра 1, енглески посланик у Петрограду, лорд Странгфорд, и француски посланик, Лафероне, учине предлог граду Неселроде да савезници покушају још једном да обнове односе између Русије и Порте, који су били прекинути 1821 године, поводом Грчкога Устанка. Странгфорд је био израдио и формалан пројекат о томе. Метерних врло срећан, кад је видео овај нов покушај и да се Енглеска, која се у последње време била приближила Русији, може бити враћа — јер није знао у колико је Страгфорд изнео гледиште своје владе — паметнијој политици, пригрли поменути пројект у толико јаче што је смрћу цара Александра настала још већа неизвесност за европски мир. Тим поводом он је написао један мемоар, Exposć historique de IT alfatre du Levant depuis son origine jusqu at moment де ја тог де Етрегеиг Ајехапаге |], у коме је источни заплет приписивао држању Русије у Грчкоме Устанку и најзад сумњивом држању Енглеске. Наравно Метерних је дискретно истицао мудро држање Аустрије и пледирао за Странгфордов пројект.!

Као одговор овоме Метерниховом мемоару руско министарство састави други, у коме су изложене цару Николи, такође у историјском прегледу, односи између Русије и Порте, од 1812 до 1825 (а не до Акерманске Конвенције, као што тврди Г. Ј.!) и у коме је кривица

1 Prokeseh -— Osten. Beilagen, II стр. 298 и даље.

> = и Oe AE

.~

sAdOo A A O

3

;